ATA karnet izdaju i za njega garantuju nacionalne organizacije zemalja članica i potpisnica ATA konvencije. Glavni administrator ATA karneta je Međunarodni biro privredih komora  (International Bureau of Chambers of Commerce - IBCC), koji je integralni deo Međunarodne privredne komore u Parizu (International Chamber of Commerce - ICC). Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da će sve carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za njeno korištenje.

U poslednjih četrdeset godina ATA karnet je postao široko prihvaćen kao međunarodni carinski dokument, a prema podacima iz 1998. godine, izdato je 194.986 ATA karneta koji su pokrivali privremeni uvoz vrednosti od skoro 12 milijardi dolara.

Prednosti korišćenja ATA karneta:

može se neograničeno koristiti kao garancija za privremeni uvoz;
vredi godinu dana od dana izdavanja;
međunarodno je prihvaćeni dokument u preko 60 zemalja sveta;
eliminiše plaćanje carina, dažbina i poreza na dodatnu vrednost (VAT) prilikom privremenog uvoza i njihov povraćaj prilikom vraćanja privremeno uvezene robe u inostranstvo;
pojednostavljuje carinsku proceduru;
omogućava da se prilikom privremenog izvoza ili uvoza sve formalnosti obave putem samo jednog dokumenta;
unapred su poznati svi uslovi privremenog uvoza ili izvoza, tako da se lakše sklapaju trgovinski dogovori;
smanjuje troškove carinskih i uvozno-izvoznih procedura;
smanjuje vreme potrebno da se obave sve carinske i uvozno-izvozne procedure
eliminiše elemenat neizvesnosti kod carinskih i uvozno-izvoznih procedura.

ATA karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi. Ne može glasiti na špeditera ili vozara.

Moguće je definitivno ocariniti deo ili svu količinu robe koja se privremeno uvozi ili izvozi. Ukoliko se to ne uradi na vreme u najvećem broju zemalja se pored carina i taksa plaćaju i posebni penali za kašnjenje.

ATA karnet pruža dve vrste garancija: garantuje pokriće vrednosti uvoznih dažbina i predstavlja garanciju za samu robu. Da bi se sprečile zloupotrebe ATA karneta sa jedne strane, i da bi se državne administracije obezbedile da će naplatiti pripadajuće dažbine u slučaju postupanja koja su suprotna ATA konvenciji, sa druge strane, zakonodavstva raznih zemalja su predvidela i razne druge obaveze kako za izdavača, tako i za vlasnika ATA karneta.

Cena izdavanja ATA karneta, npr. u Sjedinjenim Američkim Državama je 0,75 dolara za svakih 100 dolara vrednosti robe. 

ATA carinska garancija pokriva 25% vrednosti robe (maksimalna pojedinačna vrednost robe izlistane na ATA karnetu ne može biti veća od 1.000.000 dolara), tako da ATA garancija pokriva sve dažbine do tog iznosa. Ovo po neki put predstavlja i problem jer su u nekim zemljama uvozne dažbine veće od 25% vrednosti robe, tako da razliku mora pokriti vlasnik robe ili uvoznik.

Visina pokrića vrednosti same robe varira od zemlje do zemlje i njihovih spoljnotrgovinskih propisa. Tako na primer SAD propisuju da ATA karnet mora pokriti 40% vrednosti robe izlistane na njemu, dok propisi Izraela ili Koreje nalažu da se pokrije 100% vrednosti robe.

Pojedine zemlje propisuju i sam tekst garancija koje prate ATA karnet. Tako na primer SAD su propisale da tekst garancije mora biti identičan tekstu garancije osiguravajućeg društva  Lloyd's of London.

S obzirom da izdavanje ATA karneta predstavlja veliku povlasticu za kompaniju kojoj je izdat, a istovremeno nesavesnima pruža mogućnost za mahinacije za koje može da odgovara i nacionalna asocijacija koja izdaje ATA karnet, postoje i razni drugi zahtevi, koji variraju u zakonodavstvima raznih zemalja, a koji se moraju ispuniti da bi se dobio ATA karnet (na primer: da se poslovima spoljne trgovine kompanija bavi najmanje tri godine ili da vrednost kompanije ne može biti manja od dvostruke vrednosti robe izlistane na ATA karnetu ili da postoji u tom smislu garancija neke druge institucije, pravnog ili čak u nekim slučajevima i fizičkog lica, i slično). 

Relevantni propisi

	Uredba o ratifikaciji Carinske konvencije o privremenom uvozu komercijalnih drumskih vozila ("Službeni list FNRJ", br. 3/62)
	Uredba o ratifikaciji Carinske konvencije o karnetu ATA za privremeni uvoz robe  ("Službeni list SFRJ" - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 13/63)
	Zakon o poivrđivanju Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprava za MD (karneta TIR) (konvencija TIR, 1975), sa prilozima ("Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", broj 9/2001)
	Zakon o ratifikaciji Izmena i dopuna 21 i 22 Carinske konvencije o međunarodnom prevozu robe na osnovu isprave MDP (Karneta TIR) ("Službeni list SCG" - Međunarodni ugovori, br. 5/2003)
	Uredba o carinskom postupku u železničkom i drumskom saobraćaju, saobraćaju vodenim putevima, vazdušnom i poštanskom saobraćaju i putničkom prometu ("Službeni list SRJ", br. 48/92, 50/92, 15/93, 26/94, 33/96, 42/2002)