|
HARMONIZOVANI SISTEM
Šta je harmonizovani sistem ?
Harmonizovani sistem (Harmonized
Commodity Description and Coding System) je univerzalni
klasifikacioni sistem koji se koristi pri pravljenju carinskih tarifa.
Svakom proizvodu, kao predmetu spoljnotrgovinske razmene, dodeljuje se
jedinstveni 10-cifarski indentifikacioni kod.
Svaka od tih 10 cifara predstavlja deo rastuće
serije koja opisuje i klasifikuje određeni proizvod. Tako je, na
primer, harmonizovani broj (tarifna oznaka) za koncentrat soka od
jabuke: 2009.70.0010. Ovaj proizvod je kategorizovan sa 6 cifara u sok
od jabuka (2009.70), a sok od jabuka je
kategorizovan sa 4 cifre u voćni sok: 2009 (Voćni sokovi (uključujući
širu od grožđa) i sokovi od povrća, nefermentisani i bez dodataka
alkohola, sa dodatkom ili bez dodatka šećera ili ostalih sredstava za
zaslađivanje). I voćni sokovi su kategorizovani sa prve dve cifre (20) u
proizvode od povrća, voća i ostalih delova bilja. Prvih šest cifara
predstavlja Harmonizovani sistem (propisani od Svetske carinske
organizacije), međutim 7. i 8. cifra tarifne
oznake su preuzete iz Kombinovane nomenklature Evropske unije i
jedinstvene su za sve zemlje članice Evropske
unije i ostale zemlje koje su preuzele ovu nomenklaturu (uključujući
i našu zemlju). 9. i 10. cifra tarifne oznake variraju od zemlje do
zemlje, tj. zemlje ih koriste za svoje (domaće)
nomeklaturne pozicije.
Malo istorije
Teško
je i zamisliti da mali, šestocifreni, digitalni kod može pomoći u međunarodnim
naporima da se zaustave i smanje efekti globalnog zagrevanja zemlje; ili
u suzbijanju kriminalnih aktivnosti pravljenja sintetičkih droga; ili u
naporima zemalja u razvoju da obezbede osnovnu zdravstvenu zaštitu za
svoje narastajuće stanovništvo.
Ranih
sedamdesetih grupa iskusnih međunarodnih eksperata Svetske carinske
organizacije u Brislu je razvila klasifikacioni sistem - robne
nomenklature - koji omogućava zemljama da prate promet roba na svojim
granicama. Bez postojanja ovog sistema mnogi nacionalni propisi i međunarodne
konvencije bile bi teško sprovodive, a bilateralni i multilateralni
pregovori o trgovini puni nedoumica.
Kako
je međunarodna trgovina postajala kompleksnija, a zahtevi koji su se
postavljali pred carinske službe sve složeniji, sve više zemalja su
prihvatale harmonizovani sistem (HS) Svetske carinske organizacije kao
osnovni potporni stub u stipulisanju fiskalnih, zaštitnih i
regulacionih propisa.
Usložavanje
međunarodne trgovine i narastajući međunarodni kriminal dobili su
protivnika - harmonizovani sistem, koji je, baš kao i originalni švajcarski
armijski nož, postao višenamenska alatka koja je postigla da
"jabuke" u jednoj zemlji ne postanu "pomorandže" u
drugoj zemlji.
Usavršavanje
harmonizovanog sistema je stalno u toku. Nove nauke i tehnologije nužno
upućuju na izmene i dopune harmonizovanog sistema, njegove strukture i
što je još važnije opisa. U tabeli pri kraju ove strane mogu se naći
linkovi koji će ilustrovati razvoj i napore za stalno unapređivanje
harmonizovanog sistema.
Carinska tarifa Sbije i harmonizovani sistem
Na osnovu harmonizovanog sistema izrađena je i carinska tarifa Srbije. Harmonizacija je obavljena u pogledu tarifnih brojeva,
tarifnih oznaka i naimenovanja robe (osim poljoprivrede), ali ne i carinskih stopa.
Carinska tarifa SR Jugoslavije ima
preko
9.000 tarifnih stavova u okviru kojih su klasifikovane sve vrste roba koje mogu biti predmet spoljnotrgovinske razmene.
Postojeći nivo carinske zaštite kreće se u rasponu od 1 -
30% i to za:
- sirovine i repromaterijal i rezervne delove od 1 - 5%,
- opremu 1 - 10%,
- robu široke potrosnje koja je namenjena standardu stanovništva do 15%,
- ostalu robu široke potrošnje 20%,
- luksuznu robu široke potrošnje 30%
- finalne industrijske proizvode od 10-20%,
- poljoprivredne proizvode i tekstil od 20-30%.
Prosečno carinsko opterećenje iznosi 9,38%.
Pored carine po stopi iz Zakona o carinskoj tarifi, prilikom uvoza robe za koju se plaća carina, plaća se i taksa za carinsku evidenciju u visini od 0,5%.
Za uvoz određjenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda pored propisanih stopa carine i carinske evidencije plaća se i posebna dažbina (prelevman), koja se kreće u rasponu od 0,50 dinara po jedinici mere do 36 dinara, kao i sezonska
carina, koja se plaća u visini 20% za određene poljoprivredne proizvode i u određenom vremenskom periodu u toku godine.
Carinsku
tarifu čini nomenklatura. Pod pojmom nomenklatura, u smislu Zakona o
carinskoj tarifi ("Službeni list SRJ", br. 23/2001, 40/2001), podrazumev
ajuse:
1) naimenovanja odeljaka, glava, razdela,
tarifnih brojeva i tarifnih podbrojeva s njihovim numeričkim
oznakama;
2) napomene uz odeljke i glave, napomene za
tarifne podbrojeve i dodatne napomene;
3) Osnovna pravila za primenjivanje Carinske
tarife.
Pod pojmom tarifni broj
podrazumeva se naimenovanje robe, koje obuhvata jedan proizvod ili više
proizvoda i koje je označeno četvorocifrenom oznakom podeljenom na dve
dvocifrene grupe odvojene tačkom, od kojih prva označava broj
glave kojoj tarifni broj pripada, a druga - redni broj tarifnog
broja u toj glavi.
Pod pojmom
tarifni
međupodbroj podrazumeva se naimenovanje robe koje obuhvata jedan
proizvod ili više proizvoda i koje nije označeno numeričkom oznakom
pošto se dalje raščlanjava na tarifne podbrojeve.
Pod pojmom tarifni podbroj
podrazumeva se naimenovanje robe koje obuhvata jedan proizvod ili više
proizvoda i koje je označeno numeričkom oznakom sa najmanje šest cifara.
Numeričke oznake kojima su označeni tarifni
brojevi i tarifni podbrojevi zovu se
tarifne oznake.
Tarifni stav
obuhvata tarifnu oznaku,
naimenovanje tarifnog podbroja i stopu carine propisanu za robu iz tog
tarifnog podbroja.
|
Evropska harmonizovana tarifa (priprema: TIC - 
Evropska harmonizovana tarifa (priprema: WCO - World Customs Organization)
Harmonizovana tarifa Sjedinjenih Američkih Država (prirema:
US Office of Tariff Affairs and Trade Agreements)