Vesti

                   Vesti

Predstavljen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na na imovinu

Od 1. januara 2005. godine neće se plaćati porez na imovinu na pravo svojine na akcijama na ime i na udelima u društvu sa ograničenom odgovornošću, saopšteno je danas na konferenciji za novinare Ministarstva finansija, prilikom predstavljanja Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu. Obveznici poreza na imovinu na prava na nepokretnostima, koji ne vode poslovne knjige, porez porez plaćaju primenom progresivne stope. Od 1. januara 2005. godine za poresku osnovicu preko 30 miliona dinara povećava se poreska stopa sa 2% na 3%”.

VLADA SRBIJE IZMENILA UREDBU O UVOZU POLOVNIH AUTOMOBILA

Vlada Srbije je juče. kako saznajemo, izmenila uredbu o uvozu polovnih motornih vozila. Novom Uredbom zabranjuje se uvoz vozila starijih od 3 godine. Takođe se zabranjuje uvoz havarisanih vozila i vozila bez standardnog "Euro 3" motora. Do sada je bio dozvoljen uvoz vozila starih do 6 godina.

USVOJEN ZAKON O POREZU NA DODATNU VREDNOST

Zakon o porezu na dodatnu vrednost je usvojen. Objavljen je u "Službenom glasniku" broj 84/2004. Tekst zakona možete preuzeti i sa Interneta, sa sajta Skupštine Srbije, ako kliknete ovde.

Uvođenje PDV-a

Uvođenje poreza na dodatu vrednost (PDV) je moderan način naplate poreza, usklađen sa evropskim standardima, koji je neophodan za stvaranje stabilnog privrednog sistema, rekao je ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić.

Dinkić je, obrazlažući ovaj predlog zakona u Skupštini Srbije, rekao da uvođenje PDV-a motiviše privrednike da uplaćuju porez, uz napomenu da će on doprineti smanjivanju sive ekonomije i njenom "dobrovoljnom prevođenju u legalne tokove".
 

 Predlog zakona (HTML format)...
 Predlog zakona (PDF format)...
Pročitajte više...

Vlada utvrdila predloge tri poreska zakona


Vlada Republike Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost, predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet i Zakona o porezu na dobit preduzeca, kao i Predlog zakona o sanitarnom nadzoru i uputila ih Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje po hitnom postupku.

Pročitajte više...
Predlozi zakona...

Potpisan protokol o regulisanju uzajamnih dugova Rusije i SCG

Protokol o dogovoru ministara finansija Rusije, Srbije i Crne Gore Alekseja Kudrina, Mlađana Dinkića i Igora Lukšića o prebijanju međusobnih finansijskih obaveza iz vremena Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i proširivanju dalje poslovne saradnje potpisan je danas u Moskvi.

PROMENA NAČINA CARINJENJA ROBE POREKLOM IZ AZIJSKIH ZEMALJA

Prema izjavi direktora Uprave Carina Dragana Jerinića, da bi se zaštitila domaća industrija i obezbedila bolja naplata carina, od 15. maja roba iz azijskih i evroazijskih zemalja, posebno odeća i obuća, biće carinjene samo u robnim ispostavama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a proverom faktura robe koja je uvezena iz Kine, utvrđeno je da je od prikazanih papira, 80 odsto od njih bilo netačno.

Izmene u izdavanju dozvola za uvoz polovne robe

Uprava za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije saopštila je danas da zbog velikog uvoza polovne robe namenjene daljoj prodaji više neće izdavati dozvole za uvoz ovih vrsta korišćene robe, kao i da će izmene u režimu izdavanja dozvola za uvoz otpada stupiti na snagu 19. aprila.

U saopštenju se navodi da će iz obaveze pribavljanja dozvole za uvoz otpada ubuduće biti izuzeta korišćena odeća koja se uvozi kao polovna garderoba ukoliko je klasifikovana, dezinfikovana i ekstra kvaliteta (polovna odeća gotovo ista kao nova), ili kvaliteta nivoa 1 (isti kvalitet kao ekstra, ali može da ima fleke), dok dozvole za uvoz polovne odeće nižeg kvaliteta neće biti izdavane.

S obzirom na nekontrolisani uvoz polovne tehničke robe i korišćene odeće, kao i na nedostatak preciznih podataka o vrsti, količini i nameni te robe, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine je u maju prošle godine utvrdilo obavezu pribavljanja dozvole za uvoz navedene robe.

U aprilu ove godine napravljena je analiza čiji su rezultati pokazali da su od maja 2003. godine do aprila ove godine, u skladu sa Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada ("Službeni list SRJ" br.69/99), izdate 142 dozvole za uvoz otpada-polovne tehničke robe i korišćene odeće namenjene daljoj prodaji.

Dozvole su izdate za uvoz 253.564 računara, 253.604 monitora, 34.900 lap-topova, 104.500 frižidera, 59.110 zamrzivača, 75.050 veš mašina, 24.430 rashladnih vitrina i 3.283 tone korišćene odeće.

Ovi podaci ukazuju na to da je uvoz polovne robe namenjene daljoj prodaji izuzetno veliki, pri čemu ona posle relativno kratkog roka upotrebe postaje otpad, a pojedine komponente elektronskih uređaja (npr. katodne cevi televizora i računarskih monitora) koje sadrže opasne materije, zahtevaju nakon isteka veka korišćenja posebne reciklažne postupke kakvi u Srbiji još ne postoje.

Uprava za zaštitu životne sredine podseća na to da usvojena Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja Evropskoj uniji, između ostalog, određuje i opredeljenje za ograničenje uvoza korišćenih proizvoda koji u kratkom roku gube upotrebno svojstvo i postaju otpad koji zahteva poseban tretman i mere odlaganja.

Korišćena roba koja se uvozi u velikim količinama, a čije zbrinjavanje kao otpada kada joj prođe rok upotrebe nije u zemlji moguće izvršiti na način usaglašen sa zahtevima zaštite životne sredine, svrstana je prema Pravilniku na listu opasnog otpada (Lista 1, broj 130, oznaka otpada W92-2-00000-000), čiji je uvoz u našu zemlju zabranjen.

Uprava ističe da zbog svega prethodno navedenog više neće izdavati dozvole za uvoz ovih vrsta korišćene robe.

Srbija ponovo u ATA sistemu

Od 1. novembra ove godine na carinskoj teritoriji Republike Srbije počeće da se primenjuje ATA konvencija.

Privredna komora Srbije izdaje ATA karnete (pasoši za robu), a DDOR Novi Sad, koji je na tenderu ponudio najpovoljnije uslove, garantuje za poslove u sprovođenju ATA konvencije. PKS će biti nosilac edukacije svih učesnika u izdavanju i korišćenju ovog dokumenta.

ATA je skraćenica, kombinacija početnih slova francuskog izraza “Admission Temporaire” i engleskog izraza “Temporary Admission”, što znači privremeni uvoz.

Posle 10 godina, Srbija je reaktivirala članstvo u ATA sistemu koji obuhvata 60 zemalja iz čitavog sveta. U svetu je prošle godine izdato 180.000 karneta koji su se odnosili na robu vrednu više od 11 milijardi dolara.

Poreski tretman prihoda ostvarenog po osnovu zajedničke realizacije izvoza proizvoda

Odredbom člana 12. stav 1. Zakon o porezu na promet ("Službeni glasnik RS", br. 22/2001, 73/2001, 80/2002 i 70/2003) propisano je da se porez na promet usluga plaća na promet usluga koje se obavljaju uz naknadu.

Prihod ostvaren po osnovu zajedničke realizacije izvoza proizvoda u slučaju kada jedna od ugovornih strana proizvodi proizvode namenjene izvozu, druge ugovorne strane učestvuju u realizaciji izvoza tih proizvoda (npr. ugovaranje sa kupcem, saradnja sa bankom, izvozno carinjenje i dr.), pri čemu ne dolazi do fakturisanja između ugovornih strana, ne smatra se naknadom u smislu odredbe člana 12. Zakona i ne podleže porezu na promet usluga.

(Mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije, br. 413-00-343/36-03-04)

Novi način carinske kontrole na beogradskom aerodromu

Na graničnom prelazu Aerodroma "Beograd" već sedam dana obavlja se kontrola putnika i prtljaga uz primenu sistema takozvanog crvenog i zelenog kontrolnog prolaza, koji će omogućiti brži protok putnika, ali i efikasniju kontrolu.

Novi sistem trebalo bi da omogućiti velikom broju savesnih putnika da vrlo brzo prođu kontrolu, dok će sa druge strane, metodom slučajnog uzorka biti ocarinjeni oni koji naprave prekršaj.

Kazne za putnike koji pokušaju da "prošvercuju" robu su pooštrene, tako da će oni koji budu uhvaćeni morati da plate kaznu koja će iznositi i do desetostruke vrednosti zaplenjene robe.

Putnici koji stižu u našu zemlju, po izlasku iz aviona dobijaju uputstvo u kome su detaljno opisana naša carinska pravila. Pored stare odredbe da je putnik dužan da usmeno prijavi sve stvari koje nosi sa sobom, uvedena je nova odredba da putnik prolaskom kroz zeleni kontrolni prolaz prijavljuje da nema robu koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, odnosno onu čiji je uvoz zabranjen.

U holu za međunarodne dolaske postavljene su table sa obaveštenjima o pravima i obavezama putnika, o tome šta je lični prtljag, koja je roba oslobođena plaćanja carine, a koju je zabranjeno uvoziti i slično.

Posle toga, putnik sam odlučuje koji će prolaz koristiti. Putnik treba da se opredeli za zeleni prolaz ukoliko smatra da nema robu koja podleže carinjenju, ili da ide na crveni kontrolni prolaz ukoliko ima robu koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, ukoliko prijavljuje novac, privremeno unosi predmete, kao i u slučaju kada nije siguran za koji prolaz da se opredeli.

Carinski službenici imaju pravo na pregled putnika i prtljaga kako u crvenom, tako i u zelenom prolazu, s tim što je kod ovog metoda reč o selektivnom pregledu, a na osnovu principa analize rizika.

U funkcionisanje novog sistema uverili su se i predstavnici Kancelarije Evropske unije - CAFAO, Majk Marsden i Mel Hoffman, uz čiju je pomoć ovaj sistem i uveden, dok su carinici praktičnu obuku imali na londonskom aerodromu "Hitro".

 

10.07.2004

Predstavljen Predlog mera za unapređenje izvoza u ovoj godini

Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi Republike Srbije Predrag Bubalo i zamenik ministra Ljubiša Jovanović predstavili su Predlog mera za unapređenje izvoza u ovoj godini, koji ima za cilj stvaranje preduslova za rast izvoza preko izmenjene strukture domaćih proizvoda namenjenih inostranom tržištu, što je, uz privlačenje stranih investicija, jedan od prioriteta Vlade Srbije.

Bubalo je na konferenciji za novinare naveo da jedan od glavnih problema domaće privrede predstavlja deficit, i objasnio da, i pored toga što ovim predlogom neće biti rešene sve teškoće, ovakav pristup predstavlja pozitivan pomak jer uvodi mere koje nisu postojale u ranijem periodu.

Jovanović je naglasio da su dosadašnje tokove izvoza odlikovali stagnacija proizvodnje, nedostatak robe namenjene inostranim tržištima, nepromenjena struktura robe za izvoz, nedovoljno uređena zakonska regulativa, kontinuitet državne intervencije u slobodnom protoku roba namenjenih stranim tržištima, neodgovarajuća prateća dokumentacija, nedovoljno razvijen sistem kvaliteta, skupo i tromo bankarstvo, kao i neusklađenost infrastrukture transporta.

On je kao posledice toga naveo prevelike troškove u pripremi i otpremi robe za izvoz, a kao krajnji rezultat i nekonkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima.

Jovanović je objasnio da izlaz iz trenutne situacije predstavljaju sistemske i strukturne mere, pri čemu bi sistemske podrazumevale utvrđivanje izvozno orijentisane agrarne, industrijske i trgovinske politike i donošenje odgovarajućih budžeta, pripremu propisa i standarda prilagođenih EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, uspostavljanje zone slobodne trgovine jugoistočne Evrope, definisanje nadležnosti republičkih ministarstava u cilju povećanja izvoza i povećanje kvaliteta i efikasnosti rada državne uprave, posebno carinske službe.

On je u sistemske mere ubrojao i adekvatnu visinu subvencija na strateške proizvode poljoprivrede namenjene izvozu, regulisanje pitanja standarda, hitno uređivanje postupaka izdavanja sertifikata koji prate robu pri izvozu, utvrđivanje svih vidova vancarinske zaštite u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, formiranje klastera na nivou Republike Srbije i poboljšanje uslova i organizacije prevoza robe za sve vidove transporta.

Prema njegovim rečima, neophodno je podići i efikasnost bankarskog sektora u odnosu na finansiranje proizvodnje roba i usluga namenjenih izvozu, afirmisati i ubrzati početak rada Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova i Garancijskog fonda Republike Srbije, kreirati i marketinški osmisliti domaće proizvode namenjene izvozu i doneti nacionalnu inovacionu politiku sa merama za podsticanje razvoja novih proizvoda i tehnologija.

On je objasnio da strukturne mere podrazumevaju privlačenje stranih direktnih investicija, promovisanje proizvodnih kooperacija, licencne proizvodnje i joint venture projekata, podizanje obima proizvodnje agrarnog, industrijskog i sektora usluga, redefinisanje odabira ino-tržišta gde je kao ciljne zemlje naveo Rusku Federaciju, Kinu i zemlje EU, promovisanje osnivanja malih i srednjih preduzeća kojih u narednih pet godina u Srbiji treba da bude približno 400 hiljada, dinamički razvoj izvoza, kao i afirmisanje izvoza usluga u turizmu, filmskoj industriji, građevinskoj operativi i konsaltingu i reeksportnim poslovima.

koristan link: Predlog mera za unapređenje izvoza u 2004. godini