| | |
| ||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||
|
OBRAZLOŽENJE CARINSKOG ZAKONA Ad. čl. 14. - 17. Ovim članovima se uređuje carinski nadzor i kontrola sa stanovišta mera koje se u skladu sa ovim zakonom preduzimaju radi sprečavanja neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i obezbeđenja njene istovetnosti dok se ne sprovede odgovarajući carinski postupak. Izuzetno, a u cilju očuvanja interesa bezbednosti zemlje carinskom nadzoru i kontroli ne podležu domaći i strani vojni brodovi i vazduhoplovi, brodovi i vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova i drugi brodovi koji su izuzeti od carinskog nadzora po međunarodnim ugovorima. Međutim, ovi izuzeci ne znače da, carinskom nadzoru i kontroli ne podležu roba, putnici i članovi posade koji se iskrcavaju odnosno ukrcavaju na pomenute brodove odnosno vazduhoplove. Pored nabrojanih mera carinskog nadzora i kontrole Vlada se ovlašćuje da zbog postojanja posebnih okolnosti može da propiše i posebne mere carinskog nadzora i kontrole. Inače, vrstu, tip i način upotrebe carinskih obeležja propisuje direktor. Vlada može propisati i posebne uslove za tranzit određene akcizne robe, uključujući i: 1) granične prelaze preko kojih se obavlja tranzit; 2) vreme u kome se mora obaviti tranzit; 3) putni pravac kojim se može vršiti tranzit; 4) obavezu opremanja prevoznih sredstava elektronskim ili drugim uređajima koji obezbeđuju praćenje dok su u tranzitu; 5) obavezu posebne registracije za tranzit takve robe. Ad. čl. 18. Imajući u vidu zaštitnu ulogu carine, sva roba koja se uvozi u carinsko područje podleže plaćanju carine odnosno uvoznih dažbina, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Stavom 2. propisani su izuzeci od navedenog opšteg pravila i u pitanju je roba čiji prelazak carinske linije ne dovodi u pitanje zaštitnu ulogu carine. Ad. čl. 19. Ovaj član zakona polazi od principa da se iznos uvoznih dažbina za koje je nastala obaveza plaćanja, utvrđuje prema stanju robe i propisima koji važe na dan prihvatanja deklaracije za stavanje robe u odgovarajući carinski postupak što važi i za robu proizvedenu ili oplemenjenu u slobodnoj zoni, a stavlja se u promet na domaćem tržištu, a za robu koju putnici nose sa sobom na dan carinjenja. Ovim se obezbeđuje pravilna naplata uvoznih dažbina i ostvaruje princip plaćanja realne vrednosti carine i drugih uvoznih dažbina u što kraćem roku. Ad. čl. 20. Ovim članom se propisuje prestanak obaveze plaćanja uvoznih dažbina u slučaju uništenja robe, dok se nalazila pod carinskim nadzorom. Ad. čl. 21. Ovaj član zakona, polazeći od opšte prihvaćenog principa da međunarodni ugovori imaju prioritet u primeni u odnosu na autonomne propise te države, propisuje da se na robu koja se uvozi kao i na sprovođenje carinskog postupka neće primenjivati odredbe ovog zakona, ako je to na drugačiji način uređeno međunarodnim ugovorima koje je naša zemlja ratifikovala. Ad. čl. 22. - 25. Ovim članovima se propisuje da će carinski organi voditi postupak i donositi odluke u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. Žalba na prvostepenu odluku carinskog organa se podnosi komisiji za žalbe Uprave carina, koja ne zadržava izvršenje prvostepene odluke. Protiv drugostepene odluke, može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom. Ad. čl. 26. Svako lice o čijim se pravima i obavezama odlučuje u carinskom postupku, može imati svog zastupnika. Zastupanje je preduzimanje svih ili samo nekih radnji u ime i za račun drugog lica (neposredno) ili u svoje ime, a za račun drugog lica (posredno). Zastupnik mora imati sedište odnosno boravište u našoj zemlji i mora biti registrovan kod Uprave carina. Zastupnik se mora izjasniti o vrsti zastupanja i na zahtev carinskog organa mora podneti ispravu sa ovlašćenjem za zastupanje. Lica koja ne mogu da podnesu takvu ispravu, smatra će se da deluju u svoje ime i za svoj račun. Ovom odredbom preciznije su regulisana prava i obaveze carinskih agenata, kao posrednih zastupnika, odnosno njihova obaveza da polažu stručni ispit, kao i uslovi za dobijanje i oduzimanje dozvole za rad. Ad. čl. 27. - 29. Ovim članovima se propisuju obaveze i prava carinskih organa u slučajevima da neko lice od carinskih organa traži obaveštenje o primeni carinskih propisa. Obaveštenje se može dati bez naknade ili uz propisanu naknadu, ako su za carinski organ nastali troškovi, kao što su analize ili veštačenja robe i dr. Nadležni carinski organ, na osnovu pismenog zahteva zainteresovanog lica, izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi i obavezujuće obaveštenje o poreklu robe, koja imaju snagu odluke donete u upravnom postupku. Primenjuju se samo u postupku koji sledi nakon datuma izdavanja obavezujućeg obaveštenja. Obavezujuća obaveštenja se mogu poništiti u slučaju da se utvrdi da se zasnivaju na neistinitim podacima. Takođe, mogu prestati da važe ukoliko, posle njihovog izdavanja dođe do izmene propisa ili zaključenja međunarodnog ugovora, tako da obaveštenje više nije u skladu sa donetim propisom ili zaključenim ugovorom ili nije u skladu sa tumačenjem odnosno obaveštenjem nadležnog organa. U svim slučajevima se propisom može odrediti rok do koga se već dato obaveštenje može koristiti. Obavezujuća obaveštenja se izdaju pre svega radi pravilnog obračuna uvoznih dažbina ili povraćaja izvoznih naknada. Vlada se ovlašćuje da propiše bliže uslove i visinu naknada za davanje obavezujućih obaveštenja. Ad. čl. 30. - 33. Učesnici spoljno-trgovinskog prometa, bilo da u spoljno-trgovinskom prometu učestvuju neposredno ili posredno, dužni su carinskim organima, na njihov zahtev da stave na raspolaganje sva dokumenta i podatke, kao i da pruže svaku drugu pomoć u cilju pravilne primene ovih propisa. Takođe su dužni da sve te isprave i podatke koji su od značaja za carinjenje, čuvaju u periodu od 5. kalendarskih godina. Način računanja roka posebno je propisan u čl. 32. stav 2. ovog Predloga zakona. Podaci koji su poverljivi smatraju se službenom tajnom i ne smeju se od strane carinskih organa dalje saopštavati bez izričite saglasnosti lica ili organa koji su ih dali. Izuzetno mogu biti ovlašćeni da to učine ali u skladu sa propisima. Inače, evidenciju o uvozu i izvozu robe, carinskim dužnicima, visini i plaćanju carinskog duga kao i druge evidencije vodi Uprava carina. Ad. čl. 34. Carinska tarifa je jedan od najznačajnijih instrumenata carinske politike, zbog čega se i propisuje posebnim zakonom. Carinska tarifa je sredstvo kojim se interveniše na području robne razmene sa drugim zemljama, sprovodeći na taj način politiku zaštite domaće proizvodnje, a na principima utvrđene politike razvoja. Carinske stope su bitan sastavni deo Carinske tarife i one su te koje pored utvrđene nomenklature, održavaju utvrđenu politiku zaštite. Jedinstvena carinska stopa je jedan od instrumenata u carinskom sistemu, koji bitno doprinosi ubrzanju carinskog postupka, a da se pri tome ne mora za svaku robu posebno određivati tarifni stav Carinske tarife. Uslov za primenu jedinstvene carinske stope je da vrednost robe ne prelazi određeni iznos. Vlada je ovlašćena da propiše vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa. Ad. čl. 35. Pored carine koja se naplaćuje po stopama utvrđenim Carinskom tarifom, carinski organi mogu naplatiti i druge uvozne dažbine (prelevmani i sl.), kao i poreze i akcizu u skladu sa posebnim zakonima ili propisima donetim na osnovu tih zakona. Ad. čl. 36. - 44. Ovi članovi sadrže odredbe o nepreferencijalnom i preferencijalnom poreklu robe, koje su usklađene sa odredbama Multilateralnog Sporazuma o pravilima o poreklu robe koji čini sastavni deo Sporazuma iz Marakeša o osnivanju STO (GATT-1994). Harminizacijom pravila o poreklu i njihovom jednoobraznom primenom će se u velikoj meri doprineti olakšanju i ubrzanju međunarodne trgovine. Ad. čl. 45. - 62. Carinska vrednost spada u osnovne i najvažnije institute carinskog sistema. Takav značaj proizilazi iz činjenice da se mehanizam zaštite zasniva na carinskoj vrednosti i stopama carine kao najvažnijim elementima za utvrđivanje efekta zaštite. Sporazumom o primeni člana VII Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini iz 1994, nastao u okviru Marakeške runde pregovora, razrađena su pravila kojima treba da se obezbedi pravično, jednoobrazno i nepristrasno vrednovanje robe za potrebe carinjenja, kojima se onemogućuje korišćenje proizvoljnih i fiktivnih carinskih vrednosti. Takođe je utvrđeno da osnovica za carinsko vrednovanje, u najvećoj mogućoj meri treba da se zasniva na transakcijskoj vrednosti robe, to jest stvarno plaćenoj ili plativoj ceni za robu prodatu radi izvoza u zemlju uvoznicu. Imajući u vidu nameru Zajednice Srbije i Crne Gore da postane punopravan član STO, kao naslednice GATT-a, odredbe ovog Sporazuma su u celosti prenete u tekst zakona. Ad. čl. 63. - 67. Roba koja je ušla u carinsko područje podleže merama carinskog nadzora i kontrole sve dok joj se ne utvrdi carinski status, odnosno za vreme dok joj se taj status ne promeni ili dok se ne smesti u slobodnu zonu, ponovo izveze ili uništi. Odredbama ovih članova je posebno propisana obaveza svakog lica koje unosi robu u carinsko područje, da robu bez odlaganja prijavi nadležnom carinskog organu i preveze do carinarnice ili drugog mesta koje odrede ili odobre carinski organi ili u slobodnu zonu. Obaveza prijavljivanja u vidu podnošenja manifesta u posebno za to određenoj formi, posebno je propisana za zapovednika, odnosno drugo odgovorno lice, broda ili vazduhoplova koji stiže u carinsko područje ili napušta carinskog područje, za svu robu koja se prevozi kao teret tim brodom ili vazduhoplovom. Takođe su propisane i radnje učesnika u postupku u slučajevima nepredviđenih okolnosti ili nastupanja više sile. Inače, Vladi se daje ovlašćenje da propiše posebne mere carinskog nadzora u svim vidovima saobraćaja, uključujući i putnički promet. Ad. čl. 68. - 76. Dopremanjem robe do odredišne carinarnice, lice koje je unelo robu u carinsko područje ili je preuzelo odgovornost za njen prevoz, ili od njega ovlašćeno lice, deklariše odnosno prijavljuje robu tako što carinarnici podnosi sažetu deklaraciju, odmah a najkasnije do isteka prvog radnog dana nakon dopreme robe. Sažeta deklaracija se podnosi na obrascu čiji sadržaj i oblik propisuje direktor. Umesto sažete deklaracije može se podneti komercijalna i transportna isprava, pod uslovom da se na osnovu istih može izvršiti identifikacija robe. Ovim Predlogom zakona je dozvoljena i mogućnost periodičnog i prethodnog deklarisanja robe, u skladu sa uslovima iz člana 73. Zakona. Sažeta deklaracija u pisanoj formi se ne podnosi za robu unetu od strane putnika, pismonosne pošiljke i poštanske pakete pod uslovom da se time ne onemogućava sprovođenje mera carinskog nadzora. Posle dopremanja, roba se ne sme premeštati, istovarati, pretovarati bez odobrenja carinarnice. Ad. čl. 77. - 82. Roba obuhvaćena sažetom deklaracijom ima status robe u privremenom smeštaju, sve dok joj se ne odobri carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, odnosno dok se roba ne stavi u neki od propisanih postupaka. Rokovi u kojima je potrebno preduzeti odgovarajuće radnje da bi se robi dodelilo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, su 45 dana, od podnošenja sažete deklaracije, za robu u pomorskom ili saobraćaju vodenim putevima i 20 dana, od dana podnošenja sažete deklaracije, za robu koja se prevozi na drugi način. Carinski organi shodno navedenim odredbama imaju ovlašćenje da u zavisnosti od konkretnih okolnosti, mogu odrediti kraće ili odobriti produženje datih rokova. Roba u privremenom smeštaju se može smestiti samo na onim mestima i pod uslovima koje odobre carinski organi i nad istom se mogu preduzimati samo one radnje koje neće dovesti u pitanje njen izgled i bitna svojstva, odnosno roba mora ostati u nepromenjenom stanju. Ako se u napred određenim rokovima ne preduzmu radnje, radi odobravanja robi carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe, carinski organi će preduzeti dalje neophodne mere radi regulisanja njenog statusa, što podrazumeva i njenu prodaju. Carinski organi mogu zahtevati da se položi i obezbeđenje za naplatu carinskog duga. Ad. čl. 83. Ovim članom se propisuje da će se na robu koja se nalazi u postupku tranzita, primeniti samo one odredbe koje se odnose na obavezu prijavljivanja i prevoz robe do odredišne carinarnice. Međutim, kad stigne do odredišne carinarnice u carinskom području i roba bude predata carinarnici, primeniće se odredbe kao i na svaku drugu robu koja je uneta odnosno uvezena u carinsko područje. Ad. čl. 84. i 85. Izuzetno u slučaju opasnosti po život i zdrave ljudi, carinarnica može preduzeti radnje radi uništenja prijavljene robe o čemu odmah obaveštava držaoca robe. Troškovi uništenja idu na teret držaoca. Takođe, ukoliko je roba neovlašćeno uneta u carinsko područje ili nije bila pod carinskim nadzorom, carinski organi će preduzeti sve mere radi regulisanja njenog statusa, a što podrazumeva i prodaju. Ad. čl. 86. Ovaj član sadrži opštu odredbu o tome da se svakoj robi koja je ušla u carinsko područje, može odrediti carinsko dozvoljeno postupanje ili upotreba, odnosno roba će se staviti u neki od carinskih postupaka u skladu sa propisanim uslovima, osim ako bi to bilo u suprostnosti sa merama zaštite javnog morala, zaštite zdravlja ljudi, životinja ili bilja i drugim merama iz stava 2. ovog člana, a koje su utvrđene posebnim propisima. Ad. čl. 87. i 88. Stavljanje robe u neki od carinskih postupaka nastaje, podnošenjem deklaracije za taj carinski postupak. Član 88. propisuje u kojoj formi se deklaracija sve može podneti, a u stavu 2. istog člana, direktoru se daje ovlašćenje da propiše oblik, sadržinu i način podnošenja deklaracije i drugih obrazaca, koji se upotrebljavaju u carinskom postupku. Ad. čl. 89. - 102. Ovim članovima se propisuju prava i obaveze učesnika u postupku carinjenja robe, odnosno stavljanja robe u odgovarajući carinski postupak, kao i prava i obaveze carinskog organa u sprovođenju postupka. Deklaracija u pisanom obliku odnosno formi se podnosi na propisanom obrascu. Mora biti potpisana i mora da sadrži sve podatke neophodne za primenu propisa kojima je regulisan carinski postupak za koji je roba deklarisana. Uz deklaraciju se prilažu i sve isprave koje se zahtevaju za određeni carinski postupak. Carinarnica odmah prihvata deklaraciju uz uslov da je roba već predata carinarnici. Carinsku deklaraciju može da podnese uvoznik, izvoznik ili od njih ovlašćeno lice. Deklaracija podleže kontroli, koja obuhvata radnje kao što su pregled svih isprava koji se prilažu uz deklaraciju, pregled robe i po potrebi uzimanje uzoraka radi analize. Carinarnica može zahtevati dostavljanje i drugih isprava, kako bi utvrdila tačnost podataka navedenih u deklaraciji. Troškovi pregleda robe i uzimanje uzoraka padaju na teret deklaranta. Deklarant ima pravo da prisustvuje pregledu, a nekad to može zahtevati i sama carinarnica. U slučaju da je pregledan samo deo robe, rezultati delimičnog pregleda će se primeniti na svu robu. Rezultati kontrole deklaracije su bitni radi primene propisa o stavljanju robe u odgovarajući carinski postupak. Ako se kontrolom deklaracije utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za stavljanje robe u zahtevani carinski postupak i ukoliko roba nije predmet mera ograničenja i zabrana, carinski organi će pustiti robu deklarantu. Međutim, ako je prihvatanjem deklaracije nastao carinski dug, roba će se pustiti deklarantu tek pošto se plati carinski dug ili u tom iznosu položi obezbeđenje. Ako se roba ne može ocariniti odnosno staviti u odgovarajući carinski postupak iz razloga koje je skrivio sam deklarant, carinski organ može preduzeti sve neophodne mere, što podrazumeva i vraćanje robe u inostranstvo, oduzimanje i prodaju. Ad. čl. 103. i 104. U cilju pojednostavljenja carinskog postupka, ali u meri koja obezbeđuje njegovo pravilno sprovođenje, carinarnica će pod uslovima koje propiše Vlada, odobriti da deklaracija ne sadrži neke od podataka ili da se uz nju ne prilažu neke od inače zahtevanih isprava u redovnom postupku (pojednostavljena deklaracija) kao i da trgovačka ili službena isprava i knjigovodstvena isprava mogu zameniti deklaraciju. Navedena pojednostavljena deklaracija, trgovačka ili službena isprava kao i knjigovodstvena isprava moraju imati sve podatke neophodne za identifikaciju robe. Po prihvatanju pojednostavljene deklaracije, u propisanom roku se mora podneti i dopunska deklaracija, na koju se primenjuju propisi na dan prihvatanja pojednostavljene deklaracije. Ako je deklaracija podnesena elektronskom razmenom podataka, usmeno ili nekom drugom radnjom, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, koje se odnose na redovan i pojednostavljeni postupak carinjenja robe. Ad. čl. 105. Carinarnica može, nakon što dozvoli puštanje robe podnosiocu deklaracije, proveravati ispravnost podnete deklaracije po službenoj dužnosti ili na zahtev deklaranta. Provera ispravnosti, znači kontrolu dokumenata i podataka u vezi sa uvozom i izvozom predmetne robe, kao i u vezi sa naknadnim komercijalnim poslovima sa istom robom. Može i da ponovo pregleda robu, ukoliko je to moguće. Ako se utvrdi da je roba bila stavljena u postupak na osnovu neistinitih ili nepotpunih podataka, carinski organ će preduzeti neophodne mere u skladu sa propisima. Kontrola, uključujući i preduzimanje potrebnih mera, mogu se vršiti najduže 5 godina od dana prihvatanja deklaracije. Ad. čl. 106. - 109. Stavljanjem robe u slobodan promet strana roba, stiče status domaće robe, što znači da su svi carinski postupci u vezi sa uvozom te robe okončani i da su naplaćene sve propisane uvozne dažbine, porezi, akcize i dr.naknade. Ako se roba stavlja u slobodan promet uz povoljniju carinsku stopu ili bez plaćanja carine, ali pod uslovom da se upotrebljava u određene svrhe, ta roba ostaje pod carinskim nadzorom, dok se ne ispune propisani uslovi. Članom 109. su posebno propisani slučajevi, kad će roba izgubiti status domaće robe. Ad. čl. 110. - 117. Odredbe ovih članova su opšte odnosno zajedničke za sve posebne carinske postupke navedene u st. 1. čl. 110. a odnose se na odobrenje navedenog carinskog postupka, polaganje obezbeđenja, okončanje i dr. Ad. čl. 118. - 125. Ovi članovi sadrže opšte i posebne odredbe o sprovođenju postupka tranzita strane i domaće robe između dva mesta unutar carinskog područja, kao i odredbe o provozu domaće robe iz jednog mesta u drugo u carinskom području, sa prelaskom preko inostranog carinskog područja. Opštim odredbama o sprovođenju postupka tranzita se uređuje obaveza prijavljivanja robe graničnoj carinarnici (ulaznoj) i predaja robe i tranzitnih dokumenata odredišnoj carinarnici, u nepromenjenom stanju i u određenom roku. Posebnim odredbama se propisuje dužnost polaganja obezbeđenja za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u vezi sa robom, a koje može biti pojedinačno ili generalno, u zavisnosti da li je u pitanju jedan ili više postupaka tranzita. Obezbeđenje se ne polaže u slučaju prevoza poštom, vazduhom, železnicom, cevovodom ili električnim vodom. Na postupak tranzita domaće robe, sa prelaskom preko inostranog carinskog područja, će se shodno primenjivati opšte odredbe o tranzitu. Ad. čl. 126. - 138. Ovim članovima se propisuje, koja roba može biti predmet postupka smeštaja robe u carinsko skladište, vrste carinskog skladišta, lica koja mogu smeštati robu u carinsko skladište kao i prava i obaveze držaoca skladišta. U carinsko skladište se može smeštati strana roba i domaća roba namenjena izvozu. Držanje robe u carinskom skladištu je dozvoljeno, sve dok se robi ne odobri novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, odnosno dok se roba ne stavi u neki od drugih propisanih carinskih postupaka (stavljanje u slobodan promet, postupak aktivnog oplemenjivanja i dr.). Dakle, rok ležanje robe u carinskom skladištu nije ograničen. Carinsko skladište je pod carinskim nadzorom. Dok se nalazi u carinskom skladištu kao i za vreme privremenog iznosa iz carinskog skladišta, roba može biti predmet samo uobičajenog rukovanja koje se vrši radi očuvanja njenog izgleda, kvaliteta i pripreme za tržište. Ako postoje opravdani ekonomski razlozi, a da se pri tom ne ugrožavaju mere carinskog nadzora, carinski organ može odobriti da se u carinsko skladište smesti i domaća roba koja nije namenjena izvozu, kao i preradu strane robe u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja i preradu pod carinskim nadzorom, u kojim slučajevima se neće smatrati da je nad robom sproveden postupak carinskog skladištenja. Ako je za robu koja se nalazi u postupku carinskog skladištenja nastao carinski dug, troškovi skladištenja i održavanja robe se ne uračunavaju u carinsku vrednost robe, pod uslovom da se prikažu odvojeno od stvarno plaćene cene za tu robu. Ad. čl. 139. - 152. Ovim članovima, u opštim i posebnim odredbama, su propisani uslovi oplemenjivanja carinske robe u zemlji uz primenu sistema odlaganja plaćanja uvoznih dažbina i oplemenjivanje uz primenu sistema povraćaja uvoznih dažbina. U sistemu odlaganja, oplemenjivanje se odobrava za carinsku robu za koju se ne plaća carina, uz uslov da se roba u obliku dobijenih proizvoda, nakon završenog procesa oplemenjivanja izveze. U sistemu povraćaja, roba se uz plaćanje carine stavlja u slobodan promet. Nakon završenog procesa oplemenjivanja i izvoza dobijenih proizvoda, može se zahtevati povraćaj carine, najkasnije u roku od 1 godine od dana nastanka carinskog duga (Draw back). U opštim odredbama su date i definicije osnovnih pojmova i instituta koji su od značaja za sprovođenje postupka oplemenjivanja. Oplemenjivanje nije moguće bez odobrenja koje carinarnica daje na pismeni zahtev lica koje vrši ili organizuje oplemenjivanje u zemlji. Carinski organ utvrđuje i normativ za proizvode dobijene iz određene količine uvezene robe. Oplemenjivanje je moguće i uz upotrebu ekvivalentne robe, odnosno domaće robe koja je po kvalitetu i svojstvima ista kao i uvozna roba, a u skladu sa uslovima iz člana 140. Predloga zakona. Oplemenjivanje i izvoz dobijenih proivoda ili zahtevanje drugog carinski dozvoljenog postupka za robu ili dobijene proizvode se ima sprovesti u rokovima koje odredi carinarnica, s tim da taj rok ne može biti duži od 12 meseci. U slučajevima kada se proizvodi dobijeni oplemenjivanjem u sistemu odlaganja, stave u slobodan promet, prilikom obračuna carinskog duga, obračunaće se i kompenzatorna kamata, obzirom da je plaćanje carine bilo odloženo za određeni vremenski period. Na ovaj način se nosioci postupka oplemenjivanja i u sistemu odlaganja i u sistemu povraćaja stavljaju u ravnopravan položaj. Dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju, se uz odobrenje carinarice mogu privremeno izvoziti radi daljeg oplemenjivanja izvan carinskog područja, ali pod uslovima propisanim za postupak pasivnog oplemenjivanja. Ad. čl. 153. - 159. U carinskom području, pod carinskim kontrolom se može dozvoliti i upotreba strane robe radi njene prerade. Preradom se menja priroda i stanje robe. Proizvodi koji nastanu preradom, se stavljaju u slobodan promet uz obračun carine koja važi za prerađeni proizvod. Ovim Predlogom zakona Vladi se daje ovlašćenje da propiše bliže uslove, kada se može odobriti postupak prerade pod carinskim kontrolom. Kao i za oplemenjivanje i za postupak prerade je potrebno odobrenje carinskog organa. Na postupak prerade pod carinskim kontrolom se adekvatno primenjuju odredbe o određivanju rokova i normativa iz postupka oplemenjivanja. U slučajevima kad je roba ostala u nepromenjenom stanju ili nije dostignut stepen prerade predviđen odobrenjem, kao i u slučaju primene preferencijalnog carinskog režima kod uvozne robe, carinski dug odnosno uvozne dažbine će se obračunavati na način propisan čl. 158. i 159. ovog Predloga zakona.
| |||||||||||||||||||
