| | |
| ||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||
|
OBRAZLOŽENJE CARINSKOG ZAKONA Ad. čl. 160. - 166. Ovim odredbama se propisuju uslovi privremenog uvoza strane robe u carinsko područje u smislu, da se ista roba u nepromenjenom stanju, osim uobičajenog smanjenja vrednosti zbog upotrebe, u određenom roku koji odredi carinski organ mora ponovo izvesti, ili joj se mora odobriti novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, a radi postizanja svrhe privremenog uvoza. Roba se u carinskom području do isteka roka privremenog uvoza, može upotrebiti uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja carine. Vladi je dato ovlašćenje da može da propiše slučajeve privremenog uvoza sa potpunim ili delimičnim oslobođenjem od plaćanja carine. Kad je u pitanju prevremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem, uvozne dažbine utvrđuju u iznosu od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi trebalo platiti za robu kad bi ona bila stavljena u slobodan promet za svaki mesec ili deo meseca za vreme dok je roba privremeno uvezena, s tim da ovaj iznos ne može preći iznos koji bi trebalo platiti, ako bi roba bila stavljena u slobodan promet. Kod privremenog uvoza robe sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina, nosilac odobrenja je dužan da položi obezbeđenje za plaćanje uvoznih dažbina. Ad. čl. 167. - 181. Ovim odredbama se propisuju uslovi pod kojima se domaća roba može privremeno izvesti iz carinskog područja radi oplemenjivanja (odobrenje, rokovi, normativ i dr). Odobrenje za sprovođenje postupka oplemenjivanja će se dati ako je između ostalih uslova ispunjen i ekonomski uslov, odnosno da nisu ugroženi interesi domaćih proizvođača. Vlada može utvrditi slučajeve u kojima se neće odobravati privremeni izvoz domaće robe radi oplemenjivanja. Proizvodi nastali u postupku pasivnog oplemenjivanja se mogu staviti u slobodan promet uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa čl. 173. ovog Predloga zakona. Ako je u pitanju popravka privremeno izvezene robe, roba će biti stavljena u slobodan promet s potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina, pod uslovom da se dokaže da se radi o besplatnoj popravci zbog ispunjenja ugovorenih ili garantnih obaveza ili je u pitanju proizvodna greška, koja je otkrivena nakon stavljanja robe u slobodan promet. Ako je u pitanju plaćanje popravke, roba će se delimično osloboditi uvoznih dažbina. U okviru postupka oplemenjivanja van carinskog područja, posebno je propisan sistem standardne zamene, koji omogućava da dobijeni proizvod bude zamenjen uvoznim proizvodom, pod uslovom da se proizvodna radnja odnosi na popravku domaće robe. Proizvodi za zamenu moraju biti iste tarifne oznake, istog kvaliteta i tehničkih karakteristika, kao i roba koja je privremeno izvezena radi popravke. Pod propisanim uslovima, carinski organ može odobriti da se proizvodi za zamenu uvezu pre privremenog izvoza robe. Ad. čl. 182. - 183. Ovim odredbama se propisuju uslovi za stavljanje domaće robe u izvozni postupak. Vlada ima ovlašćenje da propiše slučajeve i bliže uslove kada se za robu koja napušta carinsko područje neće podnositi izvozna deklaracija. Ad. čl. 184. - 187. Odredba člana 184. ovog zakona je upućujuća u smislu, da je sve što se odnosi na osnivanje, upravljanje i obavljanje delatnosti u slobodnim zonama predmet regulisanja posebnog zakona, dok se odredbama članova 185, 186. i 187. na konkretan način reguliše postupanje sa stranom robom koja se stavlja u slobodan promet ili u neki od drugih carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe. Domaća roba namenjena izvozu, dok se nalazi u slobodnoj zoni, može biti podvrgnuta samo uobičajenim oblicima rukovanja (sortiranje, prepakivanje i dr.). Ad. čl. 188. Ovim članom se propisuje mogućnost ponovnog izvoza odnosno vraćanja strane robe u inostranstvo (npr. roba ne odgovara ugovorenim uslovima), uništenje ili ustupanje u korist države. Ponovni izvoz ili uništenje se vrši uz odobrenje carinarnice, dok se ustupanje robe u korist države može vršiti u slučajevima i na način koje propiše ministar finansija. Ad. čl. 189. Roba koja napušta carinsko područje, bilo da se radi o izvozu, ili privremenom izvozu radi oplemenjivanja, je predmet kontrole carinskih organa i carinsko područje napušta putem koji određuje carinski organ. Ad. čl. 190. Imajući u vidu specifičnosti u saobraćaju međunaodnom rekom Dunav, ovim članom propisan je poseban postupak u saobraćaju na ovoj reci u skladu sa Konvencijom o režimu plovidbe na Dunavu. Ad. čl. 191. - 196. Ovim članovima predviđena su oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina, stranih pravnih i fizičkih lica, koja su preuzeta iz Bečke Konvencije o diplomatskim odnosima i Bečke Konvencije o konzularnim odnosima, fizičkih lica u zemlji (domaći i strani državljani), domaćih pravnih i drugih lica sa kojima se u pravu na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina izjednačavaju i preduzetnici, koji po važećem zakonu nisu mogli biti korisnici navedene povlastice. Pored pravnih i fizičkih lica, kao korisnika povlastice članom 194. se propisuje roba na koju se ne plaćaju uvozne dažbine. U odredbi pod 1) ovog člana se predlaže da oprema koja predstavlja ulog stranog lica bude oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje strano ulaganje. Shodno predloženoj odredbi predmet oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina može biti kako nova tako i korišćena oprema, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igru na sreću, što predstavlja novinu u odnosu na važeći zakon, koji propisuje oslobođenje samo za novu opremu. Cilj ove odredbe je da se strani ulagači u što većoj meri stimulišu da ulažu u našu zemlju i time pospeše njen tehničko-tehnološki i ekonomski razvoj i napredak. Ovim predlogom zakona u odnosu na važeći zakon, od prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina izuzeti su državni organi i organizacije, vojska i kazneno-popravne ustanove, u cilju efikasnije kontrole prihoda i rashoda državnog budžeta. Od prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina na uvoz predmeta privrednog inventara i predmeta domaćinstva, izuzeti su i povratnici, imajući u vidu učestale zloupotrebe koje su zadnjih godina bile evidentne kad je bio u pitanju uvoz predmeta domaćinstva, dok kad su u pitanju predmeti privrednog inventara za obavljanje registrovane delatnosti, pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ova lica mogu realizovati kroz ulog stranog lica, obzirom da domaći državljani sa prebivalištem odnosno boravištem u inostranstvu, dužim od godinu dana, shodno Zakonu o stranim ulaganjima, imaju svojstvo stranog ulagača. Vlada se ovlašćuje da može da utvrdi vrstu, količinu i vrednost robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine kao i rokove i posebne uslove i postupak ostvarivanja prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina. U slučaju da se roba koja je bila predmet oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina otuđi, da na korišćenje drugom ili upotrebi u druge svrhe, pre isteka roka od 3 godine, propisana je obaveza plaćanja uvoznih dažbina, što ne isključuje i primenu kaznenih odredaba. Ad. čl. 197. - 199. Roba koja je ocarinjena i izvezena, pa se u roku od 2 godine u zemlju vraća bilo zato što je neprodata ili što ne odgovara obavezama iz ugovora, će na zahtev deklaranta biti oslobođena od plaćanja carine. Uslov je da se roba vraća u istom stanju u kom je i bila izvezena. Ako je vraćena roba, pre nego što je izvezena, bila stavljena u slobodan promet po sniženoj stopi ili uz oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina zbog upotrebe u posebne svrhe, takva roba će biti oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, pod uslovom da se vraća radi upotrebe u iste svrhe. U suprotnom na vraćanu robu plaćaju se uvozne dažbine u skladu sa stavom 4. člana 197. Odredbe ovih članova će se shodno primeniti i na dobijene proizvode u postupku aktivnog oplemenjivanja, koji su naknadno ponovo izvezeni. Ad. čl. 200. Ovim članom se od plaćanja uvoznih dažbina oslobađaju proizvodi morskog ribolova izvađeni iz teritorijalnih mora drugih država ili u međunarodnim vodama, pod uslovom da je ulov izvađen plovilima, koji su registrovani u Srbiji i plove pod njenom zastavom. Plaćanju uvoznih dažbina ne podležu ni proizvodi dobijeni preradom morskog ulova na brodovima - fabrikama, pod uslovom da su isti registrovani na napred izneti način. Ad. čl. 201. - 211. Obezbeđenje za naplatu carinskog duga se zahteva onda kad je to izričito propisano ovim zakonom ili kad carinski organ sam oceni da naplata carinskog duga nije sigurna. I u jednom i u drugom slučaju obezbeđenje polaže carinski dužnik (deklarant ili lice za čiji je račun podneta deklaracija). Takođe je propisano da državni organi ne polažu obezbeđenje za naplatu carinskog duga. Članom 205. propisani su načini obezbeđenja (polaganje gotovine ili jemstvo). Polaganjem gotovine smatra se i polaganje instrumenata plaćanja. Vlada se ovlašćuje da propiše uslove i način polaganja gotovine i drugih instrumenata plaćanja. Imajući u vidu da u Predlogu zakona nije precizirano u kojoj valuti će se polagati obezbeđenje, znači da obezbeđenje može biti položeno i u valuti koja nije zvanično sredstvo plaćanja, ako je to u skladu sa važećim propisima. Takođe, ovim Predlogom zakona nije precizirano ni ko može biti jemac, pa je carinskom organu dato ovlašćenje da mogu odbiti ponuđeno jemstvo, ako ocene da se time ne obezbeđuje blagovremena naplata carinskog duga. Vladi je data mogućnost da može propisati i druge oblike obezbeđenja, koji osiguravaju naplatu carinskog duga. Ad. čl. 212. - 224 Ovim članovima se propisuje u kojim slučajevima nastaje carinski dug, koje lice je carinski dužnik kao i momenat nastanka carinskog duga, jer od utvrđenog momenta nastanka carinskog duga zavisi primena propisa za obračun carine. Carinski dug, po pravilu nastaje stavljanjem robe koja podleže plaćanju uvoznih dažbina u slobodan promet ili stavljanjem robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina. Međutim, carinski dug nastaje i nezakonitim unošenjem robe u carinsko područje, nezakonitim unošenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja, nezakonitim uzimanjem robe ispod carinskog nadzora, kao i u slučaju neispunjenja obaveza ili uslova iz nekog od carinskih postupaka. Carinski dug nastaje i trošenjem ili upotrebom robe na nepropisan način kao i nestankom robe u slobodnoj zoni (čl. 233). Carinski dug neće nastati ako se dokaže da obaveze koje proizilaze iz odgovarajućih carinskih postupaka nisu mogle biti ispunjene zbog uništenja ili gubitka robe kao posledice same prirode te robe, nepredviđenih okolnosti, više sile ili odobrenjem carinskog organa. Ad. čl. 225. - 231. Ovim odredbama se propisuje obračun, odnosno način i rokovi plaćanja carinskog duga. Carinski dug se mora platiti u roku od 8 dana od dana obaveštenja odnosno dostavljanja obračuna, s tim što se u određnim slučajevima plaćanje može odložiti i na rok do 12 meseci. Ako dug nije plaćen u roku obračunaće se zatezna kamata u skladu sa posebnim propisom. Vladi je dato ovlašćenje da propiše slučajeve u kojima se neće obračunavati zatezna kamata ako carinski dug nije plaćen u roku, kao i iznose uvoznih dažbina i kamata za koje se neće vršiti prinudna naplata. Ove odredbe su usaglašene sa poreskim propisima. Ad. čl. 232. i 233. Odredbama ovih članova propisani su načini gašenja carinskog duga. Uobičajeni, odnosno najčešći način gašenja carinskog duga, je plaćanje carinskog duga. Pored toga carinski dug se gasi storniranjem, nastupanjem zastarelosti, poništenjem deklaracije, uništenjem robe ili ustupanjem u korist države, u slučaju da je roba uništena ili izgubljena zbog njenih prirodnih svojstava, nepredviđenih okolnosti ili delovanja više sile, te zadržavanjem ili oduzimanjem robe zbog nezakonitog unošenja u carinsko područje. Ako je carinski dug, osnov za utvrđivanje prekršajne ili krivične odgovornosti, smatraće se da carinski dug nije ugašen. Ad. čl. 234. - 239. Shodno navedenim odredbama, carinski dužnik ima pravo na povraćaj naplaćenog carinskog duga, ako se utvrdi da isti nije trebalo platiti. Vraćanje se vrši na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti. Iznos carinskog duga će biti vraćen i kod poništenja deklaracije, pod propisanim uslovima. Povraćaj će se izvršiti i kad carinski dužnik dokaže da je robu vratio u inostranstvo, jer je u trenutku prihvatanja deklaracije roba imala nedostatke ili nije odgovarala uslovima iz ugovora. Ovim Predlogom zakona se za lice koje traži povraćaj naplaćenih uvoznih dažbina, propisuje i pravo na kamatu na vraćeni iznos, računajući od dana naplate carinskog duga do dana povraćaja, a u skladu sa propisima o zateznoj kamati. Ad. čl. 240. - 247. Ovim Predlogom zakona se prvi put propisuju konkretne mere, koje će carinarnica preduzimati na granici, radi zaštite prava intelektualne svojine, što je takođe u skladu sa pravilima iz Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini (GATT). Mere se ne odnose na lični prtljag, poklone koje putnici nose sa sobom kao i na robu nekomercijalnog karaktera. Ove mere će svakako pospešiti transfer tehnologije i znanja između Srbije i drugih država. Ad. čl. 248. Carinski organi imaju pravo da naplate naknadu samo za one usluge čijim izvršenjem za carinski organ nastanu stvarni troškovi. U suprotnom ako takvih troškova nema, ne može se naplaćivati nikakva dodatna naknada. Ovakav stav proizilazi iz odredaba GATT-a. Iz tog razloga, ovim Predlogom zakona nije propisana dažbina za carinsko evidentiranje u iznosu od 0,5% od carinske osnovice. Stavom 2. ovog člana Vlada se ovlašćuje da propiše vrstu, visinu i način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana, a sredstva čine prihod državnog budžeta, osim naknade za procesnu obradu carinskih isprava i naknade za vršenje usluga pravnim i fizičkim licima u vezi sa carinskim postupkom, koje pripadaju Upravi carina. Ad. čl. 249. - 251. Odredbama ovih članova se pod predpostavkom ispunjenosti zakonskih uslova, propisuje prodaja carinske robe izlaganjem javnoj prodaji, kao i njeno ustupanje državnim organima, ustanovama kulture i humanitarnim organizacijama. Posebno, se predlaže da će se robom, koja se ne može prodati, ili upotrebiti zbog zdravstvenih, veterinarskih, fitopatoloških, sigurnosnih i drugih razloga propisanih ovim zakonom, smatrati i duvanske prerađevine koje nisu obeležene na propisan način, i da će se ista uništavati pod carinskim nadzorom, o trošku vlasnika ili uvoznika. Prihodi po osnovu prodate robe i naplaćenih kazni se uplaćuju u državni budžet, a po 10% od iznosa naplaćenih kazni i vrednosti prodate robe Upravi carina. Ad. član 252. U ovom članu daju se principi funkcionisanja Uprave carina i navode nadležnosti Uprave carina koje su poznate i u dosadašnjem carinsko-pravnom zakonodavstvu. Ad. čl. 253.-257. U ovim odredbama utvrđena je unutrašnja organizacija i upravljanje Upravom carina. U članu 254. se definišu uslovi osnivanja carinarnica, carinskih ispostava, odseka i referata i utvrđuje nadležnost za donošenje odluke o njihovom osnivanju. Radom Uprave carina rukovodi direktor, koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra. Direktor obezbeđuje koordinaciju rada i jednistvenu primenu propisa iz delokruga Uprave carina na celom carinskom području. Ministar je ovlašćen da, na predlog direktora, uredi unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta, prava i obaveze zaposlenih u Upravi carina, platama, nakanadama zarada i dodatnim primanjima kao i stručnom obrazovanju, osposobljavanju i da odlučuje o prigovoru na odluku o pravima i obavezama iz radnog odnosa. Ministar je takođe ovlašćen da podnosi predloge Vladi o osnivanju, početku i prestanku rada carinskih organizacionih jedinica.
| |||||||||||||||||||
