NOVA CARINSKA TARIFA

Novi Zakon o Carinskoj tarifi ("Službeni glasnik RS", br. 62/2005) stupio je na snagu 26.07.2005. godine. Razlog donošenja novog Zakona o Carinskoj tarifi je potpuno usklađivanje nomenklature naše Carinske tarife sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka (Harmonized Commodity Description and Coding System) Svetske carinske organizacije (WCO - World Customs Organization) iz 2002. godine i Kombinovane tarife Evropske Unije za 2005. godinu.

Usklađivanje Carinske tarife sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka vrši se na nivou prvih šest cifara tarifne oznake (šifarske oznake). Svetska carinska organizacija vrši izmene nomeklature svakih pet godina. Kako je naša zemlja jedna od članica Svetske carinske organizacije iz toga i proizilazi obaveza ovog usklađivanja takođe svakih pet godina. Usklađivanje je neophodno radi pravilne i lakše spoljnotrgovinske razmene roba između naše zemlje i zemalja širom sveta.

Evropska Unija vrši izmene i dopune svoje nomeklature svake godine, što znači da će i naša Carinska tarifa morati svake godine da pretrpi iste takve izmene i dopune. Deo tarifne oznake koji se odnosi na pozicije Evropske Unije vezan je za sedmu i osmu cifru, što znači da se usklađenost sa Evropskom Unijom vrši na nivou prvih osam cifara tarifne oznake. Usklađivanje naše Carinske tarife sa nomeklaturom Evropske Unije je jedan od osnovnih preduslova pravilnog sprovođenja spoljnotrgovinske razmene naše zemlje sa članicama Evropske Unije kao i pridruživanja naše zemlje Evropskoj Uniji.

Na ovaj način sprovedeno usklađivanje nomenklature naše Carinske tarife omogućuje ujednačeno šifriranje roba u spoljnotrgovinskoj razmeni. Samin tim su stvoreni uslovi za brže i preciznije sporovođenja carinskog postupka, efikasniju primenu sporazuma o slobodnoj trgovini i drugih međunarodnih sporazuma vezanih za razmenu roba, lakše praćenje i upoređivanje materijalnog bilansa uvoza i izvoza, i dr.

Nacionalne pozicije u Carinskoj tarifi vezane su za poslednje dve cifre tarifne oznate, tj. devetu i desetu cifru.

Pod pojmom "nomenklatura", u smislu Zakona o Carinskoj tarifi, podrazumevaju se: naimenovanja Odeljaka, Glava, Razdela, tarifnih brojeva i tarifnih podbrojeva sa odgovarajućim šifarskim oznakama.

To znači da je nomeklatura Carinske tarife, u prvom redu, podeljena na Odeljke, Odeljci na Glave, a ovi su podeljeni na Razdele. Carinska tarifa ima ukupno 97 Glava, s tim što je izostavljena 77. Glava.

Sastavni deo nomeklature su Napomene koje su vezane za Odeljke, Glave, tarifne podbrojeve, a tu su i Dodatne napomene. Napomene i Dodatne napomene bliže propisuju i objašnjavaju pojedine delove nomeklature.

Veoma važan deo Zakona o Carinskoj tarifi su i Osnovna pravila za primenjivanje Carinske tarife. Ova pravila omogućavaju pravilnu i jednoobraznu primenu Carinske tarife, odnosno svrstavanje predmetnih roba.

Tarifni podbrojevi su označeni šestocifarskom oznakom, tarifni međupodbrojevi nemaju širasku oznaku jer se dalje nomeklaturno dele na odgovarajuće tarifne podbrojeve, dok tarifni podbroj ima najmanje šestocifarsku oznaku.

Osnovna pozicija Carinske tarife je tarifni stav koji obuhvata tarifnu oznaku od deset cifara, naimenovanje i carinsku stopu propisanu za robu ili robe koja se svrstavaju u taj tarifni stav.

Na primeru tarifne oznake 0201 20 30 90, može se videti njena struktura i tumačenje pojedinih celina:

02 = Oznaka Glave,

0201 = Oznaka tarifnog broja,

0201 20 = Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka Svetske carinske organizacije,

30 = Kombinovana tarifa Evropske Unije, i

90 = Nacionalna pozicija.

U carinskom postupku koriste se i Ex. pozicije, za koje su rezervisane jedanaesta i dvanaesta cifra. Ovaj dodatni deo tarifne oznake nije propisan Zakonom o Carinskoj tarifi i koristi se radi šifarskog označavanja roba u vezi spiska droga, akcize, PDV-a, sporazuma o slobodnoj trgovini, i dr. Ove oznake propisuje Uprava carina, pa je carinska služba i dužna da u postupku carinjenja informiše stranku koju EX. poziciju treba da upotrebi.

Stara Carinska tarifa je imala 8554 tarifnih oznaka, dok ih nova ima 10.228. Pored toga u preko 50% tarifnih oznaka bivše nomeklature, izvršene su manje ili veće izmene. Izvršeno je i smanjenje nacionalnih pozicija sa približno 1400 na nešto manje od 300.

Najveće promene nomenklaure izvršene su u delovima koji se odnose na prehrambene i biljne proivode, žive životinje, mašine, aparate i uređaje.

Izmene Zakona o Carinskoj tarifi obuhvatile su i izmene uvoznih carinskih stopa. Izmene su izvršene radi bolje zaštite domaćih proizvoda, a takođe izvršeno je i snižavanje carinskih stopa za sirovine i poluproizvode.

Globalno gledano, carinske stope su povećane jer je prosečna stopa bila 7,37%, a u novoj Carinskoj tarifi je 8,69%. Naravno ovo povećanje nije linearno jer je kod nekih roba izvršeno umanjenje carinskih stopa ili usklađivanje na osnovu uočenih nelogičnosti vezanih za visinu tih stopa.

U novoj Carinskoj tarifi carinske stope se kreću od 0% do 30%, pri čemu je najzastupljenija carinska stopa od 1%.

Važno je naglasti da su i dalje, za neke robe, ostale na snazi izvozne carinske stope propisane Akcionim planom.

Iako režimi uvoza i izvoza nisu propisani Zakonom o Carinskoj tarifi, oni su povezani sa odgovarajućim tarifnim stavovima čineći jednu zajedničku celinu. Režimi su na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju propisani Odlukom o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza ("Službeni glasnik RS", br. 73/2005).

Svetska carinska organizacija prilikom objavljivanja izmena i dopuna Harmonizovanog sistema, objavljuje i Korelacione tablice koje povezuju važeću sa bivšom nomeklaturom. Koristeći ove tablice moguće je lako i precizno svrstati robu po novoj nomeklaturi, poznavajući svrstavanje robe po bivšoj nomenklaturi.

Napomena INTERMEX-a:

Kompletna Carinska tarifa dostupna je preko Intermex ICT sajta.