POSTUPAK OTVARANJA CARINSKOG SKLADIŠTA

           
Odredbama člana 126. stav (2) Carinskog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 73/2003) propisano je, da je carinsko skladište mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima, koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom.

Odredbama člana 127. Carinskog zakona carinsko skladište može biti javno ili privatno. Javno skladište je carinsko skladište u kome lice može skladištiti robu. Privatno skladište je carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta. Držalac skladišta je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem. Korisnik skladišta je lice koje je prema deklaraciji obavezno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja ili lice na koje je korisnik skladišta preneo ta prava i obaveze.

Shodno odredbama člana 128. Carinskog zakona propisano je da je za upravljanje carinskim skladištem potrebno odobrenje carinskog organa, koje, između ostalog, treba da sadži i uslove za upravljanje carinskim skladištem. Odobrenje se daje na osnovu pisanog zahteva koji lice, koje želi da upravlja carinskim skladištem, treba da podnese nadležnoj carinarnici. Zahtev mora da sadrži podatke neophodne za davanje odobrenja sa obrazloženjem ekonomskih potreba za njegovo otvaranje i skladištenje robe. Podnosilac zahteva prilaže dokaze da ispunjava uslove propisane u vezi sa: smeštajem određene vrste robe, obavljanjem pojedinih delatnosti ili rukovanjem robom koja se smešta u takvo skladište.

          Da bi se na propisan način mogle primeniti odredbe o postupku carinskog skladištenja iz člana 126. do 138. Carinskog zakona, u skladu sa članom 255. stav 2) Carinskog zakona, moraju se ispuniti sledeći uslovi:

I Carinsko skladište treba da bude zatvorena prostorija ili ograđeni prostor, namenjen za smeštaj robe iz člana 126 stav 1. i 133. stav 1. Carinskog zakona.

II Nadležni carinski organ za davanje odobrenja za upravljanje carinskim skladištem je carinarnica.

III Uz zahtev za otvaranje carinskog skladišta podnosilac mora da priloži sledeću dokumentaciju:

1)      dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za carinsko skladište (pravo svojine, zakup i dr.);

2)      skicu sa tehničkim opisom prostorija, odnosno prostora, namenjenih za carinsko skladište;

3)      dokaz o registraciji podnosioca zahteva u odgovarajućem registru, a u slučaju da je podnet zahtev za otvaranje javnog carinskog skladišta i dokaz o registraciji podnosioca zahteva za obavljanje poslova skladištenja robe;

4)      dokaz o poreskom identifikacionom broju (PIB) i o broju važećeg žiro računa;

5)      akt nadležnog organa kojim se potvrđuje da su ispunjeni posebni uslovi, ako su za skladištenje određene robe propisani takvi posebni uslovi;

6)      izjava da su obezbeđene prostorije i inventar neophodni za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinjenje robe u carinskom skladištu.

IV U postupku davanja odobrenja za otvaranje carinskog skladišta, carinarnica obrazuje komisiju koja pregledom priložene dokumentacije i prostorija (odnosno prostora) namenjenih za carinsko skladište, utvrđuje da li dokumentacija odgovara činjeničnom stanju, da li su prostorije podesne za smeštaj carinske robe i da li su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Komisiju imenuje upravnik carinarnice, a čine je predsednik komisije i dva člana. Nakon pregleda dokumentacije i prostorija, komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik u tri primerka, od kojih dva zadržava carinarnica, a treći se dostavlja podnosiocu zahteva.

Na osnovu pismenog zahteva za otvaranje carinskog skladišta i nalaza komisije, carinarnica donosi rešenje.

V Carinsko skladište mora biti obeleženo tablom za natpisom “Carinsko skladište” i nazivom držaoca skladišta.

VI Carinarnica može odrediti da svaki ulaz u carinsko skladište mora biti pod neposrednim carinskim nadzorom, uključujući tu i suključarstvo, koje podrazumeva da se ulaz u u carinsko skladište obezbeđuje sa dve brave, pri čemu ključ od jedne brave drži carinski organ, a ključ od druge brave držalac carinskog skladišta.

VII Ako se držalac carinskog skladišta ne pridržava obaveza propisanih Carinskim zakonom ili propisom donetim na osnovu tog zakona, carinarnica može privremeno da zatvori carinsko skladište i da odredi rok u kome se utvrđeni nedostaci moraju otkloniti. Ako držalac carinskog skladišta ne ukloni utvrđene nedostatke u određenom roku, carinarnica donosi rešenje o trajnom zatvaranju carinskog skladišta.

Važno je napomenuti da se shodno odredbama člana 130. Carinskog zakona prava i obaveze držaoca skladišta mogu, uz saglasnost carinskog organa, preneti na drugo lice.

Odobrenje za upravljanje carinskim skladištem može se izdati samo licima sa sedištem ili prebivalištem u Republici Srbiji.

            Odredbama člana 216. do 218. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga (“Službeni glasnik RS”, br. 127/2003, 20/2004, 24/2004, 63/2004, 104/2004) propisani su određeni uslovi o postupku carinskog skladištenja, kao što su vođenje magacinske knjige shodno Uputstvu o jedinstvenom načinu vođenja evidencije za robu smeštenu u carinskom skladištu (“Službeni glasnik RS”, br. 68/04), polaganje odgovarajućeg obezbeđenja shodno članu 131. Carinskog zakona, i dr.